О толико тога бисмо писали, али за све то нам ни цело једно издање часописа Шестар не би било довољно… Од безброј великих и још више малих одмора, преко школских секција, путовања, па све до матурске вечери, много тога је свако од нас проживео. Било је и лепих и мање лепих тренутака, али ништа од тог ,,мање лепог“ није било на дуге стазе. А зашто?
Јер су нас наши професори учили не само да будемо филозофи, књижевници, спортисти или математичари, већ пре свега тога да будемо људи. Кроз стихове, задатке, дискусије, па чак и писмене провере, припремили су нас за ,,свет одраслих“. И ево нас сада, свако од нас пише ове редове са сузама у очима, док на полицама стоје студентске књижице…

Moj пут кроз Шесту представљао је праву основу за оно што ћe ме чекати у даљем животу. У прву годину сам дошао не познајући скоро никога, помало изгубљен и са врло замагљеном сликом о својој будућности, а из четврте године изашао са мноштвом вредних пријатеља и познаника и са сада већ много бистиријом сликом о својим циљевима. По природи су ме увек више занимале друштвене науке и Шеста jе у том погледу имала да понуди професоре који су у својој посвећености и страсти према сопственом предмету, на мене пренели тај дух и још више распламсали приврженост друштвеним наукама. У погледу друштва из мог, и из искуства многих других, могу рећи да je Шеста једна од школа где заиста није проблем наћи добро друштво и склопити везе које ће вероватно надживети средњошколске дане. У разговору са вршњацима закључио сам да би се свако истог момента, ако би му се указала прилика, вратио назад у Шесту на бар још неколико година, што није баш случај код свих школа. Једини жал који остаје код свакога јесте да је требало више уживати у моменту тих дана док су трајали. И та порука, иако клише, уједно jе и моја порука свим ученицима. Beћ негде средином четврте године био сам сигуран да ћy уписати Факултет политичких наука. Мислим да је добар избор за све оне који можда на крају, и даље, буду несигурни у избор факултета, оне са добрим комуникативним и социјалним способностима и онима који су током школовања волели предмете попут историје, социологије и филозофије или језике. За оне који су ишли на друштвени смер пријемни на том факултету неће бити толико изазован јер је свако из Шесте, кога знам да је покушао да упише Факултет политичких наука, у томе и успео. – Александар Васковић, ученик одељења IV-4 школске 2022/23. године

Јако ми је драг период средње школе, иако сам тада често био фрустриран и жалио се на тешкоће, сада схватам да сам је прошао уз минимални труд. Сигуран сам да је друштво најсветлија тачка свачијег школовања као и најбитнији део наших живота, због тог истог друштва које сам стекао у Шестој, ја бих се вратио тим данима. Сада, као студент Економског факултета, ценим то искуство и разумем значај труда и преданости, али и друштва које сам стекао. – Никола Марјановић, ученик одељења IV-4 школске 2022/23. године

Некима је 2019. далеко, некима је јако близу, а мени су се те године отворила врата каква бих пожелела свакоме. Целу основну школу свака гимназија ми је деловала исто, грађевина са вратима и прозорима где ми ту нешто учимо, у принципу само мучење, али са Шестом није било тако. Једна од ретких гимназија где влада велика колегијалност, хуманост и помагање. Сваки професор, колико год био строг, увек је имао разумевања за сваку ситуацију која би се задесила. Са киме год сам причала рекао је како би и своје дете једног дана уписао у ту Шесту, јер од 1933. па до дан – данас Шеста чува традицију и ниво. Моје лично искуство, а верујем да га дели и цело моје 4/1, јесте да није било дана да смо зажалили што смо је уписали. Имали смо најбољу разредну и најбољу професорку српског на свету. И како каже химна: ,,Ми волимо Шесту и Шеста воли нас’’, тако ће мени остати свака успомена из ње и жао ми је што није трајало мало дуже и што не могу да зауставим време да живим опет те средњошколске дане. – Ања Ристић, ученица одељења IV-1 школске 2022/23. године

Човек не схвата да је од самог почетка свог на губитку. Време, како год га ми дефинисали, непрестано пролази и за собом носи све што човек може појмити, па и самог човека. Једини начин да се доживи прошлост, бар са досадашњим људским сазнањем, јесте кроз успомене. Сваки бивши ђак најрадије евоцирањем својих емоција, живи прошлост враћајући се у своје школске дане. У тим успоменама су само најлепши тренуци, а они некадашњи, ружни, после извесног времена постају лепи, па тако средњошколски период постаје једно незаборавно и непоновљиво искуство. Оно што један ђак може урадити насупрот природном ишчезавању времена јесте да једноставно ужива у садашњем тренутку и заборави тренутне потешкоће које свако ново искуство са собом носи јер ће само на тај начин доживети све предности школовања у Шестој београдској гимназији. Непоновљива познанства, вечна пријатељства, доживотни партнери, непроцењиво сазнање, скоро да је и непотребно спомињати које све благодати доноси овај период, јер је то већини већ познато. Пријатељства се неће само односити на вршњаке, већ и на професоре којима ће сваки ученик као засебна јединка, остати у дубоком сећању и након завршеног школовања. Сада, као бивши ученик, могу дати један универзални савет свим садашњим и будућим ученицима, који ће можда и понеком значити, а то је да заволе њихово окружење, пријатеље, професоре јер се тако отварају врата за нова сазнања и за савладавање било каквих будућих препрека. Завршићу овај текст цитатом римског владара и философа Марка Аурелија: ,,Кратко речено – живот је кратак. Искористи тренутак у паметном размишљању и правично. Остани трезвен и када си разуздан.” – Душан Смољан, ученик одељења IV-4 школске 2022/23. године

Током свог школовања у Шестој имао сам разне прилике да се сусретнем са ваннаставним активностима, као и да научим нешто ново кроз њих. Свидело ми се то што су нам наставници излазили често у сусрет како би нам помогли да боље прођемо на тестовима и са одговарањима. Такође, њихове методе предавања су ми се свиделе јер сам успео да научим теже лекције на лакше начине. Успео сам да стекнем нове пријатеље са којима се и даље дружим и након што сам напустио Шесту. – Никола Нешић, ученик одељења IV-10 школске 2022/23. године

Моје искуство у Шестој је било стварно прелепо, упознала сам много дивних људи и пријатеља, доживела много лепих успомена и тренутака и стекла одлично знање и радне навике које ће ми сигурно значити убудуће. Уписала сам психологију на Факултету за медије и комуникације и радујем се великој промени. – Дуња Филиповић, ученица одељења IV-4 школске 2022/23. године

Када сам уписивао Шесту, нисам имао појма где долазим, па тако нисам имао ни очекивања. Уписао сам је зато што ју је великих број мојих другара уписао, и не жалим ни дана што је то била моја одлука. Из ове гимназије не само да сам изашао са великим знањем и дисциплином већ сам и стекао пријатеље за цео живот, не само људе из моје генерације, већ сам и са неким професорима и даље у контакту. Волим код Шесте што је једна од ретких гимназија која има разна предавања, организације помоћи, хуманитарне акције, турнире, концерте и што је у целом колективу увек владала колегијалност. Памтићу је заувек у најлепшем сећању. – Петар Мијић, ученик одељења IV-4 школске 2022/23.
године

Ето, чули сте шта су моји другари из генерације имали да кажу… Колико год се сваки текст чинио различитим, сложићемо се да их једно све повезује, а то је доживотна приврженост нашој гимназији и многи квалитети са којима смо из ње изашли. Како сам вас увела у овај текст, требало бих и да га завршим, стога бих и ја навела само неке од многих личних утисака. Током свог школовања у Шестој, била сам на челу нашег Ученичког парламента, и рад у парламенту ми је сигурно била једна од најбољих, ако не и најбоља одлука за време школовања. Учествовала сам и организовала многе хуманитарне акције, концерте, турнире, пројекте, опробала се у улози вршњачких едукатора, помагала при организацији Дана школе, Светог Саве, Дана патријарха Павла, Новембарских дана Соње Жарковић… То су само неке од активности које је, заувек мој, парламент Шесте одрађивао. А ако мислите да је Ученички парламент једина ваннаставна активност, грешите. Ученицима су у Шестој доступне многе секције, а само неке од њих су скијашка секција на Копаонику са професором Драженом Вучком, рецитаторска са професорком Весном Јовановић Чолаковић, филозофска са професорком Љиљом Маловић Козић, која иако се не одржава током целе године већ је усмерена само на организацију јавног часа у октобру сваке године, није ништа мање вредна од осталих… И, како кажу, најбоље за крај, моја омиљена, Новинарска секција, са професорком Зринком Шандор, од које се овим текстом званично опраштам, дефинитивно је оставила неизбрисив траг у мом школовању. Сада, као студент Факултета политичких наука, на факултету покушавам да нађем нешто слично, али сам сигурна да нашој Новинарској секцији ни професионална удружења школованих новинара не могу да приђу. Нашој Новинарској секцији, у кабинету 112, на првом спрату наше Шесте.

Аутор: Милица Мишић, ученица одељења IV-4 школске 2022/23. године