У последње време виђамо по школи зелене постере и флајере.  У учионице су стигле нове саксије са цвећем, а у школском дворишту засађене су нове биљке. Гледали смо недавно и еко-модну ревију, а биле су организоване презентације, акције уређења школске околине и вршњачке радионице које су се бавиле темом екологије и одрживог развоја.

Разговарамо са Милицом, Дуњом, Михајлом и Јованом који су ученички део тима пројекта „Зелена Шеста”.

О чему се, заправо, ради и откуд баш ти у овој причи?
Како је пројекат текао и која је твоја улога у свему овоме? Да ли је неко од наставника радио на овом пројекту? 

Михајло: Циљ пројекта је ширење свести о еколошким проблемима данашњице. Ми смо као тим одлучили да то најефективније можемо постићи кроз интерактивне радионице и предавања која смо организовали. Такође нам је веома битно било да сви ученици буду ангажовани у овим радионицама, тако да је од „Еко-дизајна” па до „Зелене трансформације” тимски рад са ученицима био кључан за успех. 

Милицу и мене у пројекат је укључила наша разредна, Ивана Вукмирица. На почетку сам мислио да нас је укључила у групу да бисмо одрадили своје казне, али кад сам схватио потенцијал пројекта био сам инспирисан да га завршим до краја и веома сам јој захвалан на прилици коју нам је пружила.

Од почетка планирања пројекта имао сам своју визију, била је врло амбициозна и захтевала је много труда и рада. Преузимао сам бројне задатке кроз цео пројекат да бих је остварио и мислим да сам због тога радио на њему много више него што је од мене било очекивано. Сматрам да су моје амбициозне идеје правиле бројне проблеме које смо морали заједнички да решимо, што уопште није било лако, али када се на крају осврнем и видим шта смо успели да постигнемо, видим да се наш труд исплатио и могу поносно да кажем да сам био члан овог пројекта.

Више наставника је помогло у планирању и реализацији пројекта. Пре свега, наставници координатори пројекта, Весна Јевтић и Ивана Вукмирица,  помогле су нам у сваком кораку и биле су ту за нас од почетка. Такође бих волео да поздравим доприносе наставнице географије Јасне Перић, као и наставнице хемије Драгане Бранковић-Срзић, која је својим идејама дозволила да наша „Рециклажна ревија” процвета.

Милица: Цео процес је захтевао много времена и труда, можда се из угла посматрача чини да је овај пројекат настао средином септембра, али се ми њиме заправо бавимо дуги низ месеци. Трудила сам се да дам све од себе и све што могу да урадим да помогнем тиму. Од почетка смо имали дефинисану поделу посла и свако је извршавао своје задатке. Највише сам се бавила осмишљавањем радионица, израдом едукативних материјала и материјала за школски сајт, као и израдом рециклажних хаљина.

Ко је осмислио пројекат? Зашто баш тема аерозагађења? 

Јован: Тему је оригинално осмислила професорка Весна Јевтић, у основном  концепту, али је цео тим учествовао у осмишљавању финалног производа. Тема аерозагађења је одабрана због велике количине полутаната у градском окружењу, што је сваким даном све већи проблем.

Каква је била сарадња у тиму? Шта си из овог искуства научио/ла?

Михајло: Без наше заједничке сарадње и тимског рада не бисмо ништа од овога успели да постигнемо. Допало ми се што смо сваку идеју размотрили као тим и то што се сваки глас подједнако чуо. Наш етос и међуљудски односи су веома добри, колико год то чудно било, и то је знатно допринело успеху пројекта. Из овог искуства научио сам да је уз довољно труда и амбиције све изводљиво.

Милица: Од почетка смо се трудили да сарађујемо као тим и избегавамо конфликте и већи део времена и јесмо одлично сарађивали. Наравно, и нама се дешавало да се нешто не сложимо, али смо увек тежили да нађемо разумно решење и избегнемо конфликт. Сматрам да ме је овај пројекат научио разне корисне ствари и мислим да ћу, када се сутрадан нађем на неком пословном пројекту, имати одлично предзнање и знаћу како да приступим одређеним ситуацијама. 

Који ти је омиљени део пројекта, а који најтежи? Шта носиш са собом након свега? 

Дуња: Омиљени део пројекта су ми биле радионице, посебно „Еко дизајн”, а најтежи део је било планирање пројекта и уклапање материјала у буџет. Било је веома занимљиво, али и изазовно у неким тренуцима. Драго ми је што сам део овог пројекта.

Милица: Мени је најлепше било у току „Рециклажне ревије”. Уз помоћ наставнице Драгане  успели смо да овај део пројекта дигнемо на виши ниво. С обзиром на то да сам учествовала и у самој изради хаљина, заједно са осталим талентованим ученицама наше школе, знам који је труд и рад уложен у тај финални производ. Ми смо неколико дана, у интервалима од неколико сати, заједно састављале хаљине и атмосфера унутар наше импровизоване кројачнице је стварно била невероватна. Заједно смо сарађивале и дружиле се и стварно је било невероватно видети резултат нашег рада на самој ревији. Веома смо захвални свим вредним девојкама које су омогућиле да се ова радионица реализује.

Михајло: Омиљени део пројекта биле су ми радионице (Еко-дизајн, Зелена трансформација и Рециклажна ревија), а њихова реализација био ми је најтежи део посла. Са собом носим добра сећања и нова сазнања о екологији, као и о руковођењу већим пројектима.

Да ли „Зелена Шеста” наставља да функционише и после завршеног пројекта?

Дуња: Након обављеног задатка промовисања пројекта, реализовања разних радионица и садње биљака, наш тим наставља да чини овај пројекат одрживим како би подсећао ђаке да буду обазриви према својој околини, а такође, очувао досадашње постигнуће. Зелена Шеста тренутно ради на спровођењу победничких идеја у оквиру радионице „Еко дизајн“, где су ученици имали прилику да предложе начине да се унапреде неки еколошки приступи унутар Шесте гимназије. 

И, на крају, колико је екологија важна и да ли треба више о њој да се прича у школи?

Дуња: Веома је важно да се људи информишу у вези са околином у којој живе, јер она директно утиче на здравље и квалитет живота. Кад би свако знао колико је загађена средина у којој боравимо, ваздух који свакодневно удишемо, вода која свуда кружи загађујући земљиште и храну, верујем да би нешто учинио како би то спречио. Сасвим је довољно да свако од нас уради по неку малу ствар како би допринео здравом окружењу, било то да баци лименку у рециклажну канту или да вози бицикл уместо аутомобила, јер није једна особа загадила планету, већ свако од нас по мало. Школа би требало да буде једна од главних установа ширења свести о екологији, првенствено основне школе, јер би требало одмалена учити децу и васпитавати их да брину о околини, јер тако брину о себи и другима.

Тим „Зелена Шеста” су:

Дуња Лукић 3-7
Јован Ковачевић 3-7
Милица Ванић 3-8
Михајло Мајсторовић 3-8
Ивана Вукмирица, професорка биологије
Весна Јевтић, професорка енглеског језика

Придружени чланови, задужени за друштвене мреже: 
Соња Чановић, Јована Поповић 3-8