Средња школа, колико год била лепа и забавна, за омладину подразумева један јако тежак период. То је време када тек провирујемо у свет одраслих и за многе је овај период  веома турбулентан. Мењамо се и физички и психички на свакодневном нивоу. Промене расположења и мишљења су нам свакодневица. Стално пробамо нове ствари, лутамо изнова и изнова, не бисмо ли пронашли себе и ко смо ми, заправо. Често будемо и незадовољни собом, својим изгледом, понашањем, статусом у друштву, чини нам се да не знамо где ударамо и да нам ништа не иде.

А највећи притисак нам представљају мишљења других, и то не само нама, нажалост, и доста старији људи се оптерећују туђим мишљењима. Оптерећени смо тиме да ли ћемо бити прихваћени у друштву, често добијајући и социјалну анксиозност, плашимо се шта ће овај или онај да мисле о нама. Све ово зна доста да поремети особу, док не схватимо да је, заправо, једино битно бити задовољан собом.

И под тиме никако не мислим: „Буди оно што јеси” и „Не мењај себе ни због чега”, ово су неке реченице које стално слушамо, али заправо, уопште нису исправне. Због ових реченица често чујем људе да оправдавају своје лоше навике или особине са: „Такав сам ја, шта ћу”, чак ни не покушавају нешто да промене поводом тога.

Мој савет је да створите у глави најбољу верзију себе, смислите како бисте волели да се опходите према другима, како бисте волели да се понашате, чиме да се бавите, који су вам хобији, како организујете време, како се храните, како се облачите…. Све оно на чему бисте волели да порадите код себе.

Када осмислите своју најбољу верзију, „глумите”’ да сте она док то и не постанете. Пре него што урадите нешто, запитајте се, да ли би ваша најбоља верзија то урадила? Да ли би ваша најбоља верзија сада листала инстаграм или можда тренирала, читала књигу, учила…

 И никако није себично бити сам себи на првом месту. Сваког дана треба бити посвећен себи и унапређивати себе у сваком смислу.

На крају дана остајете сами, и ако нисте задовољни собом, чиме сте онда задовољни? 

Марија Поповић 3-4