Наше матурско путовање отпочели смо у раним часовима једног топлог октобарског дана. Чекао нас је веома дуг пут који је пролазио кроз Хрватску и Словенију. Након целог дана вожње, у предвечерњим часовима смо коначно почели да се спуштамо низ обронке словеначких Алпа што је значило скорашњи долазак у Италију. Три сата касније, и неколико стотина удобних километара на италијанској аутостради, и нашли смо се на капији Венеције, у познатом летовалишту Лидо ди Језолу.

Летовалиште је било необично мирно. Сезона, одавно већ завршена на дивљем северном Јадрану иза себе оставила је само високе таласе. Провели смо тиху ноћ и припремили се за обилазак Венеције. До града са хиљаду канала дошли смо бродом. Водич је са намером саставио скроман програм како бисмо имали што више времена да самостално уживамо у лепоти овог, по свакој прилици посебног, града. Две активности које су матуранти најчешће бирали у Венецији били су обилазак цркве Santa Maria della Salute и уживање у правом италијанском сладоледу који се продаје на сваком ћошку.

Након половине дана у Венецији и повратка на чврсто тле, следећа станица била је бања Монтекатини. До прелепог градића у Апенинима стигли смо у вечерњим сатима, те није било времена да истражујемо. Но свакако, градић је био изузетно жив и улице су врвеле од људи, контрастно Лидо ди Језолу. Сутрадан смо се упутили у престоницу ренесансе – Фиренцу. Обишавши главне знаменитости, дали смо се у истраживање града. Неки су посетили музеје, други су ишли у шопинг, док су трећи уживали у укусима Тоскане. Они најупорнији су чак постигли и све троје.

Након још једне дугачке вожње, овај пут на далеко чувеној Аутостради дел Соле, стигли смо до једног од многих предграђа вечног града. Уследио је најамбициознији део туре – обилазак центра Рима. Са водичем смо обишли дугачак потез од Колосеума, преко римског форума па све до Шпанских степеница. Изненадила нас је колосална величина града и његових здања. Следио је преко потребан ручак, који нас је окрепио да наставимо да истражујемо. Велик број матураната је популарно одабрао да обиђе маузолеј посвећен Виктору Емануелу II због његове импозантне величине и близине Колосеуму. 

Следећи дан био је посвећен обиласку најмање државе на свету – Ватикана. Сати фрустрираног чекања испред зидина некада најутврђеније тачке на свету коначно су се исплатили када смо ушли у чувене баште Ватикана. Засенила нас је величина катедрале Светог Петра коју смо могли приметити и са огромне удаљености. Уследио је обилазак најбогатије уметничке збирке на свету, Ватиканских музеја. Збирка се протеже од ране антике па све до краја барока и садржи искључиво ремек-дела непроцењиве вредности. Зенице су нам се скупљале од огромне количине блештавог злата на скулптурама, сликама, зидовима, а посебно плафонима. Сикстинска капела и катедрала биле су монументално импресивне и никога нису оставиле равнодушним. Чак смо доживели и рекордни пљусак за годину 2023. у Риму. Били смо мокри до голе коже, али нисмо одустали од обиласка.

Сутрадан је на реду био повратак у Тоскану и то у Сијену, вечитог ривала Фиренци. Током вожње, уживали смо у погледу на бескрајна поља житарица, маслина и винове лозе. Чули смо причу о константном пркосу Сијене Фиренци, као и целој Италији. Сам град одисао је традицијом и посебним обликом ренесанских грађевина. Прошетали смо од тврђаве Медичијевих, поред базилике Светог Доменга, до Сијенске катедрале, монументалног здања, изграђеног са циљем да надмаши лепоту Фирентинске катедрале. Главни градски трг, Piazza del Duomo,  означио је крај наше туре. Ускоро је било време за наш ужурбани повратак у Лидо ди Језоло. Са сада већ две хиљаде километара иза нас, уморни, стигли смо у наше последње одмориште пред повратак.

Рано ујутро кренули смо у историјски изузетно значајан град за Србе и српску историју – Трст. Први пут смо на улицама Италије чули српски у истој мери као и италијански језик. Заинтригирао нас је спој разноликих стилова архитектуре, од високе ренесансе, до аустроугарских палата. Шољица еспреса на каналу Гранде, била је, наравно, неизоставни део туре. Неки матуранти су се определили да посете једно од најлепших српских здања на свету, Цркву Светог Спиридона. Било је време за повратак. Кратким ручком у брдовитој Словенији завршили смо нашу седмодневну екскурзију. Овим смо заокружили једну кратку, али невероватну туру по Италији.

Аутор: Марко Колунџија IV₉, генерација 2005.

Фотографије преузете из личне архиве