Бора Чорба, рођен као Бора Ђорђевић 1. новембра 1952. године у Чачку, један је од најважнијих и најутицајнијих музичара бивше Југославије и Србије, и до данас носи титулу легенде рок музике Балкана. Познат по свом енергичном наступу, оштрим и друштвено ангажованим текстовима, као и контроверзним јавним наступима, Бора Чорба је кроз више од четири деценије каријере стекао статус иконе, али и симбола отпора према ауторитарним режимима и политичкој неправди.

Детињство

Његово детињство било је обележено препознавањем талента за уметност који се манифестовао кроз музику. Чорба је од најранијих година показивао интересовање за музику, што је делимично било и под утицајем његових родитеља, који су му дали слободу да истражује уметничке и креативне области. Иако није професионално повезан са музиком, Бора је брзо почео да истиче своје способности за свирање и стварање музике.  Иако је био окружен политичким тензијама и социјалним проблемима, детињство Боре Чорбе било је обележено креативношћу, љубављу према музици и жељом да изрази свој поглед на свет кроз уметност.

ЧАЧАНСКИ ПЛЕМИЋИ 1967

Школовање

У Београду је уписао В београдску гимназију, потом и Правни факултет. Након две године је схватио да та професија није за њега, па је покушао да упише Факултет драмских уметности у Београду. Пошто није примљен на глуму, уписао је позоришну организацију на ФДУ. Од тада је апсолвент.

Почетак каријере и оснивање ,,Рибље чорбе”

Бора је од младости био фасциниран музиком, а први контакт са музиком имао је у раној адолесценцији када је почео да свира гитару. Иако је образовање почело у гимназији, све је више показивао интересовање за уметност, а у то време упознаје људе који ће постати кључни у његовој музичкој каријери.

Почетак професионалне каријере Боре Чорбе везује се за 1970-те године, када је био члан неколико београдских бендова, а затим и за оснивање ,,Рибље чорбе” 1978. године. Овај бенд, у којем је Бора био лидер, кантаутор и фронтмен, убрзо је постао симбол тадашње југословенске рок сцене. Чорба је у својим песмама успео да препозна и артикулише многе друштвене и политичке дилеме и неправде свог времена. Бенд је стекао велики број фанова, а албуми „Кост у грлу“ , „ПОкварена машта и прљаве страсти“,постале су симбол нове генерације која је желела промене и била незадовољна политичким системом Југославије.

,,Рибља Чорба” је била позната по томе што је најчешће саркастично и директно критиковала власт, што је доводило до цензуре и забрана њених песама. Међутим, управо је та критика друштва и политике која је била присутна у Чорбиној музици учинила његов рад посебно релевантним за време у којем је настао. Због свог оштрог става, често је био на мети власти, али је, упркос томе успео да задржи огромну популарност међу младима, који су у њему препознавали симбол борбе против ауторитаризма.

Слогани и провокације

Бора Чорба је био познат и по свом провокативном ставу, како у музици, тако и у јавним наступима. Његов језик је био искрен, понекад вулгаран, али управо због тога је допирао до највећег круга публике. Без обзира на цензуру, песме су му биле веома популарне, јер одражавају отпор атмосфере и жеље за слободу која је била присутна у друштву. Чорба је постао један од најистакнутијих представника југословенског рока и уметничке субкултуре.

Иако је имао све одлике рок звезде, Чорба никада није пристао на компромисе и увек је инсистирао на томе да уметност мора бити истинита и друштвено одговорна. Његов приступ музици био је супротан од комерцијалног, често шокирајући и изазивајући реакције публике, али је, истовремено, остварио невероватну везу са својим обожаваоцима.

Соло каријера и повратак

Након што је ,,Рибља Чорба” доживела свој зенит током 1980-их, почетком 1990-их година долази до прве веће паузе у раду групе. Бора Чорба тада започиње соло каријеру и 1991. године издаје албум ,,Бора Чорба”, који доноси нешто интимнији тон у његовом стваралаштву, али и даље са снажним друштвеним ангажманом. Каснији албуми попут ,,Будућност” (1994) и ,,Повратак” (2001) наставили су да истражују теме љубави, живота и борбе, али никада нису достигли популарност коју је уживала ,,Рибља Чорба”.

Иако соло каријера није била толико комерцијално успешна, Чорба је и даље био врло активан на музичкој сцени. Наставио је да пише, компонује и наступа, често сарађујући са другим музичарима из бивше Југославије и Србије. Његов утицај на музичку сцену и даље је био велики, иако је повремено смањивао интензитет својих наступа.

Писање и културни утицај

Бора Чорба није био само музичар, већ и писац и аутор. Његова аутобиографија „Приче о Рибљој Чорби” (2001) постала је култни текст, који је детаљно осветлио не само његов живот, већ и живот бенда, његову музичку филозофију, али и политичку ситуацију у Југославији током 1980-их и 1990-их. Кроз своје писање, Чорба је додатно учврстио свој статус уметничког и културног лидера.

Кроз своје песме, Бора Чорба је увек говорио о слободи, борби и борби против неправде, што га чини не само музичком легендом, већ и културним симболом.

Неке од његових песама и данас живе попут „Лутке са насловне стране“, Два динара друже“, “Кад ходаш“…. 

Смрт

Ђорђевић је крајем августа 2024. године примљен у болницу у Љубљани због  болести плућа. Преминуо је од упале плућа ујутру 4. септембра, у 71. години. Сахрањен је 7. септембра на Градском гробљу у Чачку.

Софија Косијер IV6