Стрес ђака – психолошки аспекти

  1. Стрес и његови утицаји на ђаке

Психолошки аспекти образовног система

Стрес је свакодневни пратилац сваког појединца, а и тинејџери, који се налазе у фази развоја, често су подложнији његовим негативним ефектима. Школски систем, може постати извор значајног стреса за ђаке. Од академских притисака, преко међуљудских односа, па до очекивања родитеља и наставника, изазови с којима се суочавају млади људи често имају дубок психолошки утицај на њихов емоционални и ментални развој.

  1. Академски притисци и перфекционизам

Један од најчешћих извора стреса међу ђацима су академски изазови. Притисак да постигну високе оцене на тестовима и испитима, могу узроковати осећај несигурности и страха од неуспеха. Због тога, многи ученици развијају перфекционистичке тенденције, покушавајући да постигну ,,савршенство“ које често није ни реално ни здраво.

Из психолошке перспективе, овај притисак може довести до анксиозности, депресије, па чак и самоповређивања. Страх од неуспеха може створити осећај беспомоћности и ниско самопоуздање, што утиче на њихову способност да се носе са свакодневним изазовима, укључујући и оне који нису везани за школу.

  1. Међуљудски односи и социјални стрес

Школска околина је често и тест социјалних веза и идентитета. Вређање, изолација, и проблеми у пријатељским односима могу додатно повећати ниво стреса код ученика. За децу и адолесценте, који се налазе у фази самоспознања, овакви проблеми могу имати дубоке емотивне последице.

Злостављање, било физичко, вербално или такозвани сајбер-булинг (електронско злостављање), може изазвати осећај  несигурности, смањење самопоуздања и страх од социјалних интеракција. У тежим случајевима, деца могу развити дугорочне проблеме у стварању здравих социјалних веза, што се може одразити на њихов каснији живот.

  1. Очекивања родитеља и друштвена норма

Родитељски притисак да постигну високе резултате или да прате одређени образовни пут, такође, може бити значајан извор стреса. Иако је подршка родитеља  кључна за успех, нереална очекивања могу негативно утицати на дететово емоционално здравље. Понекад, деца осећају да морају да  удовоље туђим жељама, што доводи до унутрашњег конфликта и стреса.

  1. Како помоћи деци  да се носе са стресом?

Постоји неколико кључних корака које родитељи, наставници и друштво могу да преузму  како би помогли деци да се носе са стресом. Прво и најважније јесте  да створимо  сигурно окружење у којем деца осећају да могу да изразе  своје емоције и дилеме без страха од осуде. Отворена комуникација између ученика, родитеља и учитеља може помоћи у раном препознавању симптома стреса. Осим тога, увођење техника опуштања попут медитације, дубоког дисања и физичке активности може помоћи у смањењу нивоа стреса. У школама, развој емоционалних и социјалних вештина, као и програми који уче децу како да се носе са стресом и проблемима, могу бити изузетно корисни.

  1. Закључак

Стрес у школском окружењу је озбиљан проблем који захтева пажњу и разумевање. Кроз едукацију, подршку и социјалну одговорност, могуће је смањити негативне ефекте стреса на ђаке. Важно је да се фокусирамо на стварање система који не само да ствара академске успехе, већ и омогућава ђацима   да постану здрави, срећни и успешни  одрасли људи.

  Ирина Ђорђевић  4-4

Category:

Tags:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *