У Београду, проблем загађења ваздуха постаје све израженији, изазивајући забринутост међу становништвом и стручњацима. Квалитет ваздуха често се мери према концентрацијама ПМ10 и ПМ2.5 честица, које се у последњих неколико година стално крећу изнад дозвољених граница. Ово је посебно изражено током зимских месеци, када се повећава употреба индивидуалног грејања, што додатно погоршава ситуацију.

Према извештају Републичког хидрометеоролошког завода, Београд се у редовним анализама често налази на врху листе градова са најзагађенијим ваздухом у Европи. У новембру 2023. године, током неколико дана, квалитет ваздуха је достигао алармантне нивое, што је довело до црвених и љубичастих упозорења. Ове боје означавају озбиљне здравствене ризике, посебно за децу, старије особе и особе са хроничним обољењима.

Узроци загађења

Један од главних узрока загађења ваздуха у Београду је емисија из саобраћаја. Старији аутомобили са високим емисијама и недостатак ефикасних јавних превозних решења, доприносе значајном повећању нивоа загађивача. Поред саобраћаја, индустријски сектор, посебно постројења која користе фосилна горива, такође имају значајан удео у загађењу. Додатно, индивидуално грејање на чврста горива, као што су дрво и угаљ, постаје све присутније током зиме, када се потражња за грејањем повећава.

Према неким проценама, око 50% загађења ваздуха у Београду потиче од грејања, док саобраћај чини око 30%. Ова комбинација ствара озбиљан проблем који захтева хитна решења и стратегије за смањење загађења.

Утицај на здравље

Загађење ваздуха има озбиљне последице по здравље грађана. Стручњаци упозоравају да дуготрајна изложеност високим нивоима ПМ честица може довести до хроничних болести, укључујући астму, бронхитис, срчане болести, па чак и рак плућа. Сваке године, загађење ваздуха у Београду доприноси хиљадама преурањених смрти, а многи грађани се суочавају са проблемима са дисањем, алергијама и другим здравственим тегобама.

Деца су посебно угрожена. Истраживања показују да деца која одрастају у загађеним срединама имају повећан ризик од респираторних болести и смањених когнитивних способности. Због овога, многи родитељи постају све забринутији и траже информације о квалитету ваздуха пре него што децу пошаљу напоље.

Могућа решења

Локалне власти препознају озбиљност проблема и најављују низ мера за побољшање квалитета ваздуха. Међу планираним акцијама су инвестиције у јавни превоз, укључујући модернизацију трамвајских и аутобусних линија, као и подстицаје за коришћење електричних возила. Такође, планира се увођење зелених зона у урбаним деловима града. Ипак, многи грађани сматрају да су ове мере недовољне и да је потребно брже деловати. Организације за заштиту животне средине позивају на хитну примену стратегија које би смањиле загађење у кратком року. У том смислу, неки предлажу субвенције за еколошке системе грејања и унапређење енергетске ефикасности у домаћинствима.

Поред тога, важно је и едуковати јавност о правилном коришћењу грејних уређаја и еколошким алтернативама. Такође, имплементација строгих правила за индустријска постројења и контрола емисија може значајно смањити нивое загађења.

Улога заједнице

Заједница, такође, игра кључну улогу у борби против загађења ваздуха. Грађани Београда све више се окупљају на протестима и иницијативама које захтевају бржу и ефикаснију акцију од стране власти. Активисти често организују едукативне кампање како би подигли свест о проблему загађења ваздуха и његовим последицама.

Један од примера таквих акција је „Дан без аутомобила”, када се позивају грађани да оставе аутомобиле код куће и користе бицикле, пешаче или да користе јавни превоз. Ове активности, не само да смањују загађење, већ и подстичу заједницу на размишљање о еколошким питањима.

Закључак

Загађење ваздуха у Београду представља озбиљан изазов који захтева хитну пажњу свих сектора друштва. Док власти најављују мере и стратегије за побољшање квалитета ваздуха, грађани и активисти настављају да се боре за бржа решења. С обзиром на то да је све већи утицај загађења на здравље и квалитет живота, важно је да се сви укључимо у решавање овог проблема.

Београд може постати чистији и здравији град, али то захтева заједнички труд, одговорност и вољу да се нешто промени. Само кроз колективно деловање можемо осигурати чистији ваздух за будуће генерације и учинити Београд местом које ће бити сигурно за живот.

Сара Стефановић 4/4