Дана 5. октобра 2024. године, кренули смо на екскурзију. За нас, ученике другог разреда, то је био дан неописивог узбуђења. Прво одредиште нам је био манастир Жича. Манастир Жичу подигао је Стефан Првовенчани са циљем да Жича буде место крунисања свих српских краљева, што је и била. Подигнута је у тринаестом веку и представница је рашке уметности. Након Жиче, упутили смо се јужно, ка комплексу манастира Студеница. Манастирски комплекс састоји се од конака и четири цркве — Богородичне, Краљеве (цркве Светих Јоакима и Ане), цркве Светог Николе, и још једне, очуване у темељима. Њен ктитор је Стефан Немања. Студеница нас је посебно одушевила прелепом природом која је окружује, као и кротком манастирском тишином која благотворно утиче на човека. После обилазака манастира, запутили смо се према преноћишту, Копаонику, који представља један од пет националних паркова Србије. 

Сутрадан, свој обилазак наставили смо у правцу Ђавоље вароши. Овај природни феномен, настао је природном ерозијом земљишта. Из  изгледа рељефа овог места, такође стоје многе легенде. Но, нажалост, због лоших временских услова, као и лоше инфраструктуре подручја, нисмо обишли ово место. Уместо тога, имали смо слободно време у Пролом бањи, која се налази надомак овог локалитета. Искористили смо га у природи, обилазећи природна богатсва овог места, као што је водопад Соко. Убрзо смо се запутили ка Врњачкој бањи, највећој бањи Србије, уједно и нашем следећем месту где смо преноћили. Овај град познат је по својим лековитим водама које помажу у лечењу многих болести, као и по врло развијеном туризму. 

Следећег јутра, имали смо прилику и да се уверимо о лепоти овог града, посетивши Јапански врт и централни део бање. Наша следећа дестинација био је Крушевац, престоница кнеза Лазара Хребељановића. У то име, обишли смо управо цркву Лазарицу, у којој се, по легенди, српска војска причестила пред Косовски бој. Ова црква одише барокним стилом иконописа. Киша нас није спречила у обиласку наше последње дестинације, још једне бивше престонице, Крагујевца. У Крагујевцу смо посетили спомен-парк Шумарице, заједно са музејом ,,Двадесет први октобар’’. Овај антиратни музеј посвећен је стрељаним ученицима тадашње Мушке гимназије, као и свим осталим невино пострадалим жртвама фашистичког терора над нашим народом. Потресне исповести људи, пропраћене сликама савременог уметника Петра Лубарде, као и цео меморијални парк сачињен од девет споменика са другачијим порукама, оставили су на нас снажан утисак. Из овог комплекса, запутили смо се ка Београду чиме смо привели нашу екскурзију крају.

Било је то једно предивно путовање пуно дивног дружења на којем смо сви уживали.                                                

Уна Ђуровић 2/3