Душка Кисин, професорка музичке културе у Шестој београдској гимназији 

• Када и где сте рођени?
  • Рођена сам у Београду у другој половини 20. века.

• Коју сте средњу школу завршили?
  • После основне школе и ниже музичке, директно сам се определила за средњу музичку школу. Тада је било усмерено образовање. Хтела сам да идем са својом генерацијом у Шесту, али ми никако нису ишле природне науке, нарочито математика, па нисам ишла као неки вредни ученици, којима сам се дивила на организацији времена, у две школе. Завршила сам чувену Музичку школу Славенски. Тамо сам била на општеобразовним предметима, клавиру и теорији. У Станковићу сам била на соло певању.

• Од када предајете у Шестој београдској гимназији?
  • У Шестој сам од  септембра 1996.

• Да ли сте предавали и у некој другој школи?
  • Радила сам у разним образовним институцијама.

• Коју врсту музике слушате?
  • Осим уметничке класичне музике и даље слушам музику осамдесетих, волим рок музику, Стинга…

• Како сте одлучили да желите да постанете професор?
  • Не знам. Интересовале су ме и многе друге ствари. Просвета је, некако, као Чаробни брег Томаса Мана.

• Шта најмање, а шта највише волите у свом послу?
  • У животу уопште, а и у послу који радим, најмање волим  неваспитане и безобразне особе, који не поштују различито мишљење и културу разговора. То ми највише смета. Највише волим (што ме нисте питали, а сматрам да је битно) рад са хором, младим људима посвећеним уметности, музици пре свега. Допада ми се што сам остала у пријатељским односима са бившим ученицима, од којих су неки и сами постали музичари, глумци, поете. 

• Да не радите ко професор, чиме бисте се бавили?
  • Да нисам у просвети, радила бих у медијима.

• Који факултет сте студирали?
  • Студирала сам на Факултету музичке уметности у Београду, одсек који се  зове Етномузикологија. Ђачке и студентске дане, поред учења и вежбања инструмета, наше генерације су  проводиле посећујући разне концерте – Фест, Бемус, Битеф. Ишли смо у Клуб студената технике, Академију, СКЦ, а највише су се правиле приватне журке. Рана младост нам је баш била квалитетна и срећна сам због тога.

• Да можете, у који период  живота бисте се вратили?
  • Волим веселе осамдесете.  

• Да ли имате неки хоби?
  • Поред музике, бавила сам се и другим уметностима, али је превагнуло писање. До сада сам објавила девет књига, а десета је у припреми.  Пишем поезију, прозне минијатуре, приче, путописе. Двадесетак мојих песама су компоновањем  постале  соло песме, или хорске композиције. Соло песма Сан, налази се у Антологији српске соло песме (компоновао ју је српски композитор средње генерације Божо Бановић). Има једна занимљивост везана баш за ту песму коју је композитор пре 21 годину компоновао за позивни конкурс  посвећен родоначелнику соло песме у Србији Јосифу Маринковићу. Тада ју је певала млада соло певачица, садашња примадона наше опере. Много година касније сазнала сам да је завршила нашу гимназију, а ја сам предавала њеном сину. Пошто је још у школи, не бих одавала њихов идентитет. То је један круг случајности које живот улепшавају  и које ме инспиришу да и даље пишем. Моја мајка, пола фамилије и пријатеља завршило је нашу гимназију, ја нисам, али ево радим у њој већ скоро тридесет година. Желела бих да очува углед који је имала у тим давним временима. 

Теодора Стоилковић 3/4