ПРВАЦИ РАЗБИЈАЈУ!

-Други део интервјуа –

Шестар: У коју сте основну школу ишле и где живите? Наведите име неког наставника
или наставнице из основне школе који је утицао на вас и објасните зашто.

Јана: Основна школа коју сам похађала јесте ОШ „Деспот Стефан Лазаревић „, у
Миријеву. Заиста сматрам да је та школа, то јест наставници исте, допринели да будем
овде где данас јесам. Посебно бих издвојила управо наставницу српског језика, Драгану
Вељковић, Жена која се трудила око нас као да смо њена рођена деца, она која је наше
успехе славила гласније него ми сами, она која нас је гурала храбро напред и несебично
пружала љубав, подршку, знање. Била је ту уз нас у сваком тренутку, у свакој ситуацији, у сваком делу дана и ноћи. Ни на једно такмичење не бисмо полазили без мотивационе
поруке коју нам је писала пуним срцем, а када бисмо се са њом нашли, својим осмехом
уливала нам је веру, наду и жељу да дамо све од себе. Све нас је дочекивала као
победнике. Као највеће хероје нас је изводила пред таблу, пуштајући нам гласно песму
„Играј и победи“ , славећи наше успехе. Најлепше тренутке основне школе, самих
такмичења, провели смо заједно са њом. Прављења куглица у два ујутру пред такмичење, играње Ужичког кола у Тршићу и заједничка шетња Лозницом само су неки од вредних тренутака. Због свега, тој жени, наставници, заувек ћу бити захвала, јер сам сигурна да ње није било, не би ни мене било на високом рангу Књижевне олимпијаде и Такмичења из српског језика и културе.

Дуња: Завршила сам основну школу „Стеван Дукић“ у Београду и живим на Карабурми.
На мене су утицали скоро сви наставници из основне школе, јер су ми увек пружали
подршку, подстицали ме да учим и били стрпљиви и када ми нешто није било јасно. То ми је много значило и помогло да стекнем радне навике.

Димитрије: Основну школу сам похађао у ОШ „Др Арчибалд Рајс“ на Карабурми,
непосредно близу мог места становања. Посебно бих издвојио наставницу српског,
Љубинку Ђурачић, којој дугујем велику захвалност јер ме је управо она усмерила ка
љубави према језику и литерарном изражавању.

Шестар: 2. Да ли имате неки хоби и због чега се бавите њиме? Да ли се бавите спортом
или свирате неки инструмент (клавир, гитару, идете на балет, фолклор и слично)?

Јана: Од хобија не бих издвајала ништа специјално, волим доста ствари. Што се музике
тиче, она је неизоставан део мог живота, па тако и припрема за сама такмичења.

Дуња: У слободно време волим да читам и слушам музику . Немам неки посебан хоби
али волим шетње и дружење са пријатељима. То ми је најчешћи начин да се одморим од
школе.

Димитрије: Рекреативно се бавим пливањем. Не тренирам професионално, али ми
пливање помаже да се опустим и размишљам јасније, посебно у захтевним периодима
када ми је потребан фокус као што су припреме за такмичења.

Шестар: Коју сте књигу изван школске лектире прочитале последњи пут и о чему се
ради у њој? Ако идете у позориште напишите коју сте представу гледале и у ком
позоришту.

Јана: Јако воли да читам књиге, поготово авантуристичке романе. Сходно томе, не бих
могла да издвојим само једну којој би посветила пар реченица.

Дуња: Последња књига коју сам прочитала је „Животињска фарма“ Џорџа Орвела. У њој се кроз причу о животињама на фарми приказује како се побуна против неправде
временом мења и како они који су се борили за боље услове постепено почињу да личе на оне против којих су се побунили. Волим да идем у позориште и имала сам прилику да
учествујем у представи „ Као и све слободне девојке“ у Атељеу 212. Такође сам се дуже
време бавила глумом, што ми је било веома лепо и значајно искуство.

Димитрије: Последња књига коју сам прочитао је „Српско срце Јоханово“. Реч је о
делу које повезује личну причу и историјски контекст, и оставља снажан утисак јер отвара питања идентитета и прошлости. Подсећа читаоце на неправду која се и дан-данас не исправља.

Шестар: Који сте филм или телевизијку серију гледали а да је на вас оставила посебан
утисак? Објасните због чега вам се допада?

Јана: Како музику, јако волим и филмове и позоришне представе. Уколико бих морала
да бирам, увек бих радије отишла на представу, али ни филм није лоша опција за
опуштање после стресног школског дана и напорних припрема за такмичења.

Дуња: Мој омиљени филм је „Dead Poets Society“. Допада ми се јер има лепу и важну
поруку о томе да човек треба да буде свој и да прати оно што воли. Посебно ми се свиђа
професор који подстиче ученике да размишљају својом главом и да верују у себе и своје
ставове. Филм ми је остао у сећању јер на леп начин подсећа колико је важно да имамо
своје мишљење и да не одустајемо од онога што нас испуњава.

Димитрије: Последњи филм који сам гледао био је Немогућа мисија: Коначна Одмазда,
у којој глуми чувени глумац Том Круз. Узбудљиве авантуре и неизвесност до самог краја
је нешто што ме мотивише да и у правом животу успем да се извучем и из „немогућих
ситуација“.

Шестар: Какву музику волите да слушате (певач, певачица, бенд, класична музика,
народна, поп-рок, рок и блуз, реп)? Шта вам се код тих музичара највише допада?

Јана: Од извођача слушам све, само да је музика енергична, да има неку позитивну
линију у себи и да може да ме орасположи после тешких задатака.

Дуња: Слушам различите врсте музике, све што ми се допадне у том тренутку. Немам
један омиљени жанр, већ бирам песме по расположењу. Највише уживам у песмама које
имају добру енергију и оставе снажан утисак већ при првом слушању.

Димитрије: Волим да слушам руски реп. Допада ми се због енергије, ритма и начина на
који изражава емоције и ставове, често на директан и искрен начин. Слушајући га
усавршавам изучавање руског језика.

Шестар: Кратак поглед у будућност, шта очекујете од ње, шта је оно чиме бисте волели
да се бавите у животу и ко бисте волели да будете кад завршите школовање?

Јана: Што се тиче будућности, код мене је све то променљиво. У једном тренутку желим
да будем доктор, већ следећег адвокат, док се у трећем сетим нечег потпуно другачијег.
Као што сам већ поменула, медицина је оно што ме занима тренутно, као један од
најхуманијих, али уз то и најризичнијих послова. Међутим, како године средње школе
буду пролазиле, формираће се реална слика нечега што мене интересује. До тада, надамо
се наредним успесима на пољима језика, али и природних наука, што да не?

Дуња: У будућности бих волела да завршим медицину и да постанем хирург, јер ме то
занимање искрено привлачи и пружа прилику да помажем другима. Чини ми се да је то
захтеван, али леп и важан посао.Такође бих желела да се једног дана бавим и наставом,
можда као професор на универзитету у Болоњи. Волела бих и да живим у Италији, јер ми се допада њихов начин живота и култура. За сада ми је то нека жеља и циљ који бих
волела да остварим.

Димитрије: Још увек нисам у потпуности сигуран чиме ћу се бавити, али верујем да ће
то бити нешто што је повезано са областима које тренутно истражујем и у којима се такмичим – језик, историја или истраживачки рад. Желим да се у будућности бавим нечим што има смисла за мене, где ћу моћи да напредујем и да будем човек који не престаје да тестира своје границе.

Редакција Шестара

Category:

Tags:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *