За време овог зимског распуста имао сам прилику да са родитељима одем у Бугарску, тачније град Банско. Ово туристичко насеље се налазу у подножју планине Пирин која је висока 2915 метара. Град је савршен за стране туристе пошто у једном малом месту имате све што је потребно. Такође, многи људи воле то што је овај градић спој модерне и традиционалне балканске архитектуре. Ми Срби, скоро да у потпуности можемо да се снађемо у преводу речи, али у случају да нешто не разумемо све пише и на енглеском. Банско је у свету познато по својим скијашким стазама. Тежине скијашких стаза су разнолике , па ја, који и нисам баш одличан скијаш ишао сам на нешто лакше. Људи су јако гостољубиви и ту су да помогну. Највећи утисак на мене је поред скијања оставила гондола која се пење из града до надморске висине од 1900 метара. Током пута који траје отприлике 20 минута уживао сам у прелепим погледима на пејзаже Бугарске и прелепу природу. Када изађете из гондоле можете да бирате између чак 5 жичара које вас воде на 2400 метара и одатле можете ићи до самог врха! Иако сам пола дана проводио на скијашким стазама, имао сам времена да после одем на клизање, базен, ресторан… Занимљиво је да док сам био у Банском, да се у том тренутку ски центар уређивао како би се организовало Светско првенство у snowboard-у . У ових седам дана док сам био у овом прелепом скијашком центру успео сам да се упознам са бугарском културом и обичајима. Посетио сам Храм Свете Тројице који је православна црква саграђена у 19. веку. Такође сам пробао традиционалну бугарску храну. Ћебапче је јело најсличније нашим ћевапима само што је јело јаче зачињено.

Такође сам јео и познату шопску салату, баницу и чорбу од сочива. До сада нисам ништа знао о Бугарској и Бугарима али за време док сам био тамо заиста сам заволео људе и државу. Ово путовање ми је оставило дубок траг и заиста ћу имати много лепих сећања . Надам се да ћу у наредним годинама имати прилику да опет дођем и да се опет одлично проведем!

Милош Радојевић 2/6