Салвадор Фелипе Хасинто Дали, први маркиз од Пубола (Фигерас, 11. мај 1904. — Фигерас, 23. јануар 1989) био je каталонски и  шпански надреалистички уметник, један од најзначајнијих уметника 20. века. Бавио се сликањем, писањем, вајањем, сценографијом и глумом. 

Далијева честа тематика је свет простора, пијанства, грознице и религије. 

Овај славни сликар је читавог свог живота веровао у своју посебност. Једни су га сматрали  генијем, док су други говорили о њему као поремећеном егоцентрику, чија дела немају никакву  вредност. Мада су га шпански ликовни критичари увек сматрали надобудним и неталентованим шарлатаном, популарност и продајна цена његових дела непрестано су расли. Данас светски колекционари плаћају милионе долара како би у својој колекцији имали бар једну Далијеву слику. 

БИОГРАФИЈА 

Одрастао је у породици средње класе. Отац му је био угледни нотар,  веома строг према свом сину, док је мајка Фелипа Ферес била домаћица која је сину пружала  велику подршку у замисли да се окрене уметности. Име Салвадор је најпре било дато његовом брату, који је девет месеци пре Салвадоровог рођења умро. Поред  покојног брата, Дали је имао и сестру Ана Марију, три године млађу од њега. Она је 1949. године написала књигу о свом брату под називом Дали виђен очима своје сестре. 

Прву јавну изложбу овај славни уметник одржао је 1919. године у позоришту у родном Фигерасу, које је данас његов музеј. Године 1929. отворена му је и прва изложба у  Паризу, на којој није присуствовао јер се два дана пре изложбе вратио са Галом у  Шпанију.  

ДЕЛА 

Књижевност 

Оно што Далија издваја од осталих уметника и што га чини посебним јесте његова  необична личност. Салвадор је био геније на граници лудила. Његове карактерне  особине – егоцентричност, депресивност и мазохизам – јасно се виде у његовим делима. 

Осим што се бавио сликарством, сценографијом, дизајном, вајарством и филмом, био је и писац. Написао је неколико веома важних и читаних дела. Једно од најважнији је свакако Тајни живот Салвадора Далија (1942), а треба напоменути и Скривена  лица и Дневник генија. 

Сликарство 

Упорност сећања из 1931. је Далијево најпознатије дело. 

Своју сликарску каријеру Дали је започео већ са 10 година, похађајући часове  сликарства, а неколико година касније уписао је Сликарску академију у  Мадриду са које је избачен непосредно пред дипломски, изјавивши да на  факултету нико није довољно компетентан да га оцени. 

Свако јутро кад се пробудим, осећам неописиво задовољство што сам Салвадор Дали и питам се какве ћу предивне ствари  данас направити.

Био је један од водећих уметника надреализма, па је, као и његови савременици, следио теорије Зигмунда Фројда и психоанализе, усредсредивши се на приказ снова и испитивање подсвесног у човеку. Тако је комбинацијом неспојивих елемената из природе, са примесама фантастике, своју имагинацију довео до иреалности, учинивши да његова дела делују бизарно, неуобичајено и узнемиравајуће. 

Скулптура

За свог живота Дали је произвео импресивну збирку скулптура. Неки од ових радова су  изузетно мали, а други стоје као примери његових највећих дела. 

Софа у облику усне Меј Вест 

Као и његове слике и цртежи, ове скулптуре су нашле свој дом у многим од најбољих  светских музеја и приватних колекција. Међутим, за разлику од слика и цртежа,  његове највеће скулптуре улепшавају и украшавају градске тргове, обале река и  паркове. Оне постају део пејзажа и део земље у којој се налазе. Оне постају део града  и заједнице. Далијеве скулптуре су начин да се истражи невидљиви део његових слика  и радова. 

Политика 

Далијеви политички афинитети су имали велику улогу у његовом уметничком  уздизању. Током младости Дали је прихватио анархизам и комунизам. Његове белешке садрже многе анегдоте у којима он прича како је изговарао политички радикалне пароле више како би шокирао слушаоце, него из неког дубоког уверења, што је опет било у складу са Далијевом приврженошћу  дадаистичком покрету. 

Неке занимљивости о Салвадору 

• 12. маја 1958. године на догађају у позоришту Етоал, излаже 15 m дугачку векну  хлеба. 

•  1983. године настаје парфем Дали. 

• У шестој години је желео да постане куварица, инсистирајући на именици женског рода. 

• Дали је имао потребу да прави предмете пуне савремених сексуалних симбола. 

• Суморна игра – приказана фигура упрљана изметом, изазвало је скандал у  Барселони. 

• Из политичких разлога 35 дана је држан у притвору у Герони. 

• Салвадорова чувена реченица је била: „Ако се понашаш као геније, бићеш геније”. 

• Године 1936. Дали учествује на Међународној лондонској надреалистичкој  изложби, на којој је говор одржао у ронилачком оделу, а осим тога носио је и 

билијарски штап, и са собом је на подијум довео два руска хрта, а ронилачка  маска му је морала бити отворена како би дошао до даха. 

• Многи надреалисти су о Далију, након избацивања из надреалистичког покрета,  говорили у прошлом свршеном времену, као да је мртав. 

• Дали је израђивао дела помоћу методе прскања тинте на празан папир и постао  је један од првих сликара који је холографију користио у сврху уметности. 

• Велики број његових дела садржи оптичке илузије. 

• Дали се такође знатно занимао за природне науке и математику.  

• 1961. у Венецији је премијерно изведен Балет о Гали с либретом и  сценографијом које је направио сам Дали.

• Суботичанин Спиридон Митић га је 1975. године у Паризу победио у сликарском  окршају. 
• Године 1982. краљ Хуан Карлос I именује га маркизом од Пубола. Због ове указане части Дали је краљу поклонио слику Глава Европе, коју му је предао када га је овај посетио на самртној постељи. 

                                                                                                      Миа