1. Од када предајете у Шестој београдској гимназији?

Предајем од 2000. године. Пре тога сам радила у две основне школе: у ОШ „Војвода Мишић“ и у ОШ „Његош“.

2. Професорка сте енглеског језика, шта Вас је инспирисало да се определите за ту професију?

Имала сам интересовање према језицима још од основне школе. Превладала је моја професорка енглеског језика  у гимназији, Милка Јовановић. Она је у то време, када је настава језика била по класичној граматичкој методи, унела новине које су мене одушевиле. Била ми је инспирација да почнем да размишљам о  студирању енглеског језика  у периоду другог разреда гимназије, што сам на крају успела и да реализујем.

3. Који Вам је најбољи део посла у школи, а који најтежи, ако постоји?

Најлепши део професије је контакт са децом, а најтежи је администрација. Рад са децом је онај креативни део наше личности, где долази до изражаја љубав према позиву, према предмету који предајемо и наше комуникативне вештине којима се већина нас поноси. Администрација је нужно зло, које морамо испратити и оно нам одузима доста времена. Није много кретивно, мора бити тачно и прецизно. То нам је део посла који радимо, али не са љубављу као што је настава.

4. Да ли имате неке методе да ученике мотивишете да уче и заволе енглески језик?

Мислим да је модел наставника најважнији за стварање адекватног односа ученика према датом  предмету. Моји ученици јасно и без двоумљења осећају колико ја волим енглески језик и наставу енглеског језика, тако да је сам мој став на часу довољно инспиративан да ученици прихвате да могу и они савладати енглески и да то није баук и да могу да га заволе, можда не баш интезитетом као ја, али у доброј мери.

5. Да ли постоји нека анегдота или догађај из младости који Вас је обликовао као особу или професорку?

Има их много. Када сам дипломирала на Филолошком факултету у Београду и започела рад у просвети дала сам себи реч да никако нећу поступати као одређени наставници из моје младости. Трудила сам се током целе каријере да се придржавам тога и успело ми је.  Ти наставници су делом значајни јер сам хтела да покажем да може и дугачије, али опет увек истичем оне позитивне примере, моју професорску енглеког и поред ње, моју професорку српског језика и књижевности, Босиљку Милић. Ђак сам Пожаревачке гимназије, једне од најстаријих гимназија у Србији, коју је основао Михајло Обреновић. У току школовања, те две професорке су заиста показале да рад у просвети може бити креативан, инспиративан и изнад свега оплемењујућ за онога ко ради у просвети и за онога ко учи са таквим наставником.

6. С обзиром на то да сте се определили за енглески језик, вероватно сте путовали у земље где се он и говори. Како су та искуства утицала на Ваш развој? Коју земљу, коју сте посетили, препоручујете нашој генерацији?

Много, апсолутно много. Боравак у Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама за мене је било чисто откровење. На првом месту културолошки, јер тада сам имала прилику из прве руке, да уз дружење са обичним људима у свакодневној комуникацији схватим ширину и дубину језика који сам студирала. Отворило ме је ка том потпуно новом погледу на свет, англосаксонском погледу на свет, на један много другачији начин у односу на силне књиге које сам прочитала. У време када сам ја студирала није било интернета, тако да сам много читала, али тај живи контакт са језиком и са људима у њиховом природном окружењу, нема цену. То је за наставника који предаје језик од круцијалног значења.

7. Коју од посећених земаља препоручујете млађим генерацијама, односно која земља је на Вас оставила утисак?

Сматрам да свако, бар једном у животу, треба да оде у Сједињене Америчке Државе. САД је фасцинатна земља, то је заправо читав континент. У два аспекта, по мојој скромној процени, први је слобода идеја и слобода одлучивања, која тамо фасцинира када одете. То свако може да осети, чак и ако не планира да остане да живи тамо. Други аспект је начин друштвеног устројства, како једно друштво функционише. У том друштву испреплетане су невероватне различитости, верске, расне, националне,  а држава напредује и расте из године у годину. Треба отићи и провести извесно време тамо. САД  није за свакога да одлучи да остане да живи тамо, али је заиста драгоцено искуство у сваком погледу. Мада, Европа је Европа. То је колевка цивилизације, наше место егзистенције и не бих је мењала ни за један други континент

8. Који савет бисте дали нашој генерацији?

Овај савет дајем свакој генерацији са којом сам имала среће да радим и сарађујем ових година. Негујте себе духовно, интелектуално, продубљујте и ширите своје видике, упознајте различитости да бисте постали толерантни људи 21. века, широких схватања, да бисте знали да цените и волите оно што имате у земљи у којој сте рођени и поникли, а истовремено и научили да поштујете оно што имају други. Поштујте туђе, а своје чувајте и браните. 

                                                     Маша Војводић 2/3